НАСИЉЕ НАД ЖЕНАМА

НАСИЉЕ НАД ЖЕНАМА

 

Жене се суочавају са различитим облицима насиља – од “друштвено прихваћеног“ насиља у породици, до бруталних убистава због емоционалних веза. О насиљу над женама читамо, гледамо и слушамо скоро свакодневно у новинама, online порталима, на радију или телевизији. Вратимо ли време уназад, то је успех јер је насиље над женама дуго било под велом тајни, напокон је у јавној сфери.

 

 Сваки чин против женине воље, а који је угрожава психички, физички, сексуално или економски представља насиље над женама. Насилник не мора бити само муж већ било који члан породице или било који познати мушкарац ( пријатељ, познаник, шеф, колега) или непознати мушкарац. Насиље над женама је пример злоупотребе моћи једног пола над другим .

 

 Мушкарци су научени да доминирају у породици, а понекад или често то раде насилно. Деца која одрастају у ситуацији насиља касније не познају други начин комуникације. 

 

 Жртва мушког насиља може бити било која жена, без обзира на године и образовање, материјалну ситуацију или националност. Насилници могу бити мушкарци било које професије, нивоа образовања, материјалне ситуације, националности.  Најчешће се насилници не могу препознати, јер су у свом мушком или професионалном друштву прихваћени.  Оно што их карактерише јесте одсуство емпатије и разумевања за туђа осећања и потребе, изливи беса и чест губитак контроле.

 

Да ли је лако признати да си жртва насиља, отворити душу и потражити спас ?

 

Већина тих прича је и даље негде сакривена. Због страха, због средине , због жеље да се сачува породица.

 

         ЗАШТО СЕ ЖЕНА БОЈИ ДА ПРИЈАВИ НАСИЛНИКА

 

  • зато што је нико не подржава
  • зато што јој нико не верује
  • зато што други траже кривицу у њој
  • зато што законске процедуре предуго трају
  • зато што има страх од насилника
  • зато што нема довољно прихода
  • зато што нема где да оде
  • зато што има децу
  • зато што се боји да ће јој он узети децу
  • зато што се стиди онога шта ће људи мислити
  • зато што је емотивно зависна од партнера
  • зато што брине о насилнику
  • зато што верује да ће бити боље 

 

 Често се насиље игнорише, посебно код почне, на њега се гледа као нешто што треба остати унутар четири зида. Жене које трпе насиље су смањеног нивоа самопоуздања и самопоштовања, често испуњене страхом за властиту безбедност и безбедност својих најближих са осећајем кривице за преживљено насиље.

 

 Оно што жене не би требале занемаривати и толерисати свом партнеру, а што могу бити први знаци насиља јесу претерана љубомора и посесивност, забране, претње, увреде, омаловажавања, уцене, контролу кретања, изолацију, застрашивање.

 

Најважнија порука коју можемо да упутимо женама које трпе насиље је да нису саме, да помоћ постоји и да пронађу снагу у себи и пријаве насиље како би изашле из свог зачараног круга.

 

Само се мали човек служи насиљем над  женама         да би се осећао већим

 

                                                                                                     Софија Пејић  II 1